Kako san u prošloj štoriji opisa sve svoje muke a glede i sveze dolaska na moju prvu “Koku”, red je da posli 12 godin kažen rič dvi o tome kako je autor teksta, rečeni Šime Pitur proša još jednu, ovogodišnju Koku 2019- te godine.

Ka i svaki muški u Dalmaciji koji doma ima zakonitu ( ili nezakonitu ), čvrsto i odlučno san izvisija svoje zahtjeve na frižider marke Obodin uz očekivanje da nadležni organ (zakonita) iskaže privolu da taj dan ne kuvan i ne zavidivan po kući. Isti san postupak učinija i na strani starijih srodnika a sve s ciljem da in slučajno ne bi palo na pamet organizirati kakve djelatnosti di je moja nazočnost neophodno potrebna (čitaj  -brati masline).

Da ne bi bilo zabune, sve san to obavija prošle godine oko Božića, za svaki slučaj!

E sad, kad je sve bilo uređeno, nije bilo druge nego urediti brod i spremiti ga za djir pod Rivon.

Kako san sada već malo iskusniji pod jarbolon i lancunima prvo san pogleda prognozu koji dan ranije. Onda san pogleda sve druge prognoze ča san naša na internetu jer ni njima za virovati. Da ča znaju to bi se sigurno zvalo “točnoza” a ne prognoza. Jel tako? Za čudo sve su prognoze bile iste i sve su govorile da će biti lipo vrime, teplo a vitra kako bude.

Promaklo mi je reći da san odma pita i neke moje kumpanje oće li mi dati ruku da ne gren namore sam ko munjela. Moreš misliti kako su me gledali ovi moji patrioti ka san in reko da je “Koka” u deseti misec druge godine! Ajmo se kladit da su govorili okolo da san poša na kvasinu i da mi nisu baš svi doma! A ča ću vam govoriti kad sve i sami znate.. rekli su mi da je to dogodine, da ki sad to zna što će biti u to doba i koji će oni posa i obaveze imati u deseti misec dogodine. A ee, možda će sa raketon na misec baš u te dane,jer će kupiti povoljni (skoro muktakis) kupon na Crna kokoš Bijelo jaje portalu ili tako nešto! Sigurno!!!

Opet mi je pobiglo ukrivo. Dakle,vrime je Božića i u kući nam se naša i jedan austrijan. Pitan ja njega, onako, više usput bi li on s menon na regatu u deseti misec dogodine. Ni ga tribalo puno molit! Zapisa on datum u oni Zmartfon i govori mi da će biti “glad tu particicipejd“ što oće reći da bi rado doša. Mislim ja san u sebi.. ništa od toga, zaboraviti će on na regatu kad mu vino izvitri.

Kad, eto ti njega prije dvi šetimane i pita je li more on kako pomoći oko broda i što triba uzesti sa sobon i tako to… Ma, ča je ovo!! Tribalo mi je bar dvi ure da dojden sebi.

Obično ja zovem svoje kunpanje, potežen ih za rukav, molin, lažen, svašta im obećan ne bi li došli na dvitri ure na brod. Za ne virovati, jedan od njih mi je isto reka dati ruku ali je svakako doda da ga nazoven dan prije jer bi se nešto moglo dogoditi po putu.

Aleluja! Dogodilo se čudo i ima nas tri a možda i četri na brodu ako mi se ćer odljuti jer je nisan kupio zlatnog retrivera (ili onog nekog drugog dlakavog lajavca ča mu ne moren zapametit ime!)

Prijavin brod i posadu u kafiću, ćuti se grejt muving araund. Ljudi nikad više, zauzeti svi stoli u kafiću a i klupe sa strane. Mirišu srdele, dim se diže lagano uzrak. Bonaca.Vidim da bi moglo biti gužve sutra isprid Rive. Sad mi je već manja frka,ne dimi me ona nervoza ka  u onu večer prije 12 godin ali je srića da će sutra biti malo vitra na startu. Evo, vidin da je broj već preko 100 a još ni ni 8 uri.

Vidija san da su svi „odlikaši“ iz kluba izašli popodne na trening pa san i ja reka mojima da bi tribali provati malo da sutra pogodimo koja je strana broda prova a koja krma. Pita me Cipe da jesan li opra brod, da kako ću na regatu pun gujbe i travusine.. Ajme, sad još i to!!! A što ću, sutra ranije u klub i neka ga Šime opere. On ima peraje i one boce za šlag!

Subota, osan uri, austrijan čeka di je misto broda, prepa se da san poša bez njega.

U klubu je već kažin, kafić pun, dizalice spuštaju štele, svi gledaju startnu listu a na njoj 115 brodi! Još jedno čudo se dogodilo, ima nas 3 na brodu a brodi 115..i vrime lipo.

Izlazimo iz porta u konvoju ka da je rat, vučemo štelu na krmi, oko nas ludnica, u isto vrime izlazi cijela flota.

Dolazimo na Rivu, dižemo idra, okrenen se oko sebe i vidin sve bijelo, sivo i crno..more lancuna koje Zadar još  nije ima na Rivi. A vrime lipooo, rosa se posušila, toplo za poludit. Na brodovima mooore mladosti!

Austrian ziva okolo i ne more se načuditi kako je lipo i zer šen vju! I ja isto govorin cilo vrime ali mi ne viruju ovi moji patrioti.

Trumeta je zasvirala u uru prije obeda i onda je počelo koncentrirana munješćina, ludilo, na 200 metri linije 115 brodova. Svi se okriću, vrte livo desno, viče se, dovikuje, zabavljuju se judi.. lagani nas vitar nosi preko linije a onda …stonja!

Digli smo sve što smo imali, milimo dok drugi stoje, vatamo neke koje nikad ne bi u snu uvatili.. Na Bazenu, Kolovarima, Punta Bajlo, svako malo nam pasa neki što se kupa po provi, milimo pomalo uz kraj prema bovi..a iza nas cijela flota, jedni idu vamo drugi tamo. Divota za vidit! Austrian gušta a i mi domaći smo kuntenti. Lipo nan je !! Moj galebe!

p.s. O tome kako je bilo posli u Klubu, koliko se pojilo i popilo, ko je sve svira i tanca i do koje ure, neću reći ni rič. Oni koji su bili znaju da nema puno ovakvih regata!

Šime Pitur, autor